1. mozes primati uplatu ali MB ne moze da ti uplati direktno na racun jer ne podrzavaju posrednicku banku.
Ali podrzavaju uplatu na VISA karticu tvog racuna sto ce ti zavrsiti posao.
Ako registrujes pausalno porez… nista ne treba da placas extra sem sto saljes mesecno izvestaj deviznom inspektoratu oko cega te mogu ja uputiti
Faktura je cisto fiktivna i fakturises „MoneyBookersu“ nesto ako ti uplata bude devizna. Znam da nije logicno, ali u Srbiji nista nije logicno. Samo nemoj da kazes da je MB posrednik nego je kupac.

2. Nema potrebe za ugovorm jer je faktura ugovor po definiciji. Preduzetnici su tumor-kategorija u Srbiji i toliko nepokrivena zakonom da nemas da brines.

Ja vec tri godine radim i jako puno iskustva imam. Spreman sam da podelim sa ostalima.

Ovo je ono kako sam ja zaključio od iskustva drugih:

Trebao bi u banci da pitaš na koji devizni račun možeš da primiš uplatu po osnovu honorara. Rekao si da imaš SWIFT i IBAN što pretpostavljam da si prošao kroz taj korak i da si od banke dobio instrukcije za plaćanje. Te instrukcije proslediš svojim klijentima.

Kada legne uplata, pre nego što se proknjiži na tvoj devizni račun, banka ćete zvati da odeš do njih i da se izjasniš po kom osnovu primaš uplatu iz inostranstva. Trebalo bi da kažeš po osnovu honorara i da potpišeš izjavu koji ti budu dali u banci.

Posle toga imaš vremenski rok (mislim da je 8 dana) da prijaviš taj priliv u poreskoj upravi. Treba da platiš porez (mislim da izadje oko 31% od sume koje si primio). Imas fino objasnjenje ovde: http://www.kakopedija.com/5039/kako-platiti-porez-na-internet-zaradu-iz-inostranstva/

Ako na kraju godine budeš imao toliko priliva tokom godine da predješ odredjeni limit koji poreska uprava utvrdi (bude oko 1.500.000 dinara), moraćeš na sve preko tog iznosa da platiš porez od 10%. Primera radi, ako zbir svih tvojih primanja u tekućoj godini bude 1.700.000 dinara, a poreska uprava utvrdi 1.500.000 kao limit, moraćeš da platiš 10% na 200.000 dinara.

Planiram da otvorim agenciju, bio bih preduzetnik paušalac, koji bi pružao usluge programiranja za klijente iz inostranstva. Dva pitanja imam na koje ne mogu da nadjem odgovor:

1. Da li mogu primati uplate preko Moneybookersa (ili nekog drugog servisa za posredovanje u placanju) i da to bez problema opravadam banci i Deviznom Inspektoratu Ministarstva Finansije? Naime, zakonska obaveza je da u roku od 30 dana od priliva novca se prijavi to Deviznom Inspektoratu. Ono što predstavlja potencijalni problem jeste činjenica da će na fakturi stajati ime jednog poverioca (klijent iz inostranstva) a na izvodu iz banke naziv posrednika u placanju (Moneybookers Ltd.) i da ce to razlikovanje praviti problem. Da li je neko imao iskustva sa Moneybookersom kao preduzetnik? Jedino sto uliva nadu je ova objava od strane Narodne Banke Srbije u vezi Paypala: http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=5247&konverzija=yes ali time se samo NBS izjasnjava.

Po tome bi trebalo da bude omoguceno domacem stanovnistvu i preduzecima primanje uplata po izvrsenju usluga putem posrednika u placanju.

2. Da li je potreban ugovor sa klijentom i sta on mora da sadrzi? U razgovoru sa jednim poreskim savetnikom, receno mi je da kada su u pitanju pruzanje USLUGA, da je po zakonu o deviznom poslovanju (mislim), neophodno imati ugovor (nije dovoljna samo faktura). Faktura se u slucaju pruzanja USLUGA ne tumaci kao ugovor, kao sto je to slucaj sa prodajom ROBE.

Da li je neko prosao kroz ove korake kao preduzetnik pausalac? Bio bih mu neizmerno zahvalan da podeli svoja iskustva.

Hvala na odgovoru,

Sto se tice pitanja za 302, faktura je u isto vreme i zamena za ugovor. Cak i da nije, zamisli besmislensot da teras stranca da potpisuje ugovor za $15 posao ili tako nesto. Bilo bi besmisleno.

Pola pravila koje vaze za devizno poslovanje can i ne proveravaju inspektori jer su besmislena.

Pozdrav

Vidim da devizni inspektorat i banka traze samo fakturu za usluge 302. Da li nas to oslobadja obaveze da imamo i ugovor za svaki pojedinacan posao?