Da li ste ikada pokušali da izdate fakturu za uslugu instranom kupcu kao DOO ili kao preduzetnik?
Pre par godina dok smo vodili manji DOO, pojavila se potreba da naplatimo inostranom kupcu uslugu. Danima smo trčali od knjigovođe do knjigovođe – ni jedan nije znao tačnu proceduru.
- Te na fakturi ide PDV, te ne ide.
- Te prave se dve – dinarska i devizna, te ne prave se.
- Te svaka faktura se šalje u poresku službu, te ne mora
- te treba vam još ova knjiga, obrazac ili šta već, te ne treba.
- Pozovete ministartsvo, oni kažu da ne znaju tačnu proceduru, parafraziram: „Poslaćemo vam zvanično mišljenje poštom„
I tako, dobismo neko uputstvo i najzad počesmo da radimo sa inostranstvom.
E onda smo otvorili preduzetničku radnju, ista šifra delatnosti i OPET TRČANJE po knjigovođama i ministarstvu:
- Te preduzetnička radnja može da izda fakturu inostranom kupcu, te ne može da izda fakturu
- Te zavisi od banke u kojoj firma ima račun, te ne zavisi od banke
I DAN DANAS MI NE ZNAMO MOŽEMO LI IZDATI FAKTURU INOSTRANSTVU JER NE ZNA NI MINISTARSTVO
Ne mogu da verujem kakva slucajnost
Ja sam pre neki dan otvorio devizni racun u svojoj banci (Piraeus Bank) i dobio smernice za placanje SWIFT i IBAN za sve bitnije valute (EUR, USD, GPB i CHF) kako bih mogao napraviti fakturu ka Rumuniji.
Kako sam preduzetnik koji nije u sistemu PDV-a sve sto je potrebno je samo da se napravi faktura u VALUTI i to je to!
Inostrana firma uplati iznos sa fakture na devizni racun u banci. Kako vi sa firminog racuna NE MOZETE da dignete DEVIZE, mozete samo placati dalje devizama, te iste devize prodajete banci za dinare i onda mozete dizati, placati dinare dalje kao da je faktura izdata u zemlji.
Dakle RAZLIKE NEMA!!!
Mala je komplikacija kod firmi koje VODE KNJIGE, jer u tom slucaju moraju da obracunavanju kursnu razliku prilikom prodaje deviza.
Hej prijatelju ovo je jako korisna informacija. Drago mi je da je neko najzad imao iskustvo u praksi sa ovim problemom i pto je najbitnije – USPEŠNO
Hvala puno na komentaru. Želimo ti dalji uspeh u poslovanju
Vidim da je ovo sajt za kukanje, pa i ja da zakukam.
Ko sve ne otvara firme u Srbiji, pa to je sramota.
Kupite bilo koju knjigu, a imate ih gomilu u „Službenom listu“ i pročitajte. Tamo imate sve o izdavanju faktura. Nije to neka tajna koju vlast krije.
Možete otići i do nekog (normalnog) knjigovodje i pitati ga kako izgleda faktura.
Mogli ste tražiti od Nacionalne službe za zapošljavanje da vas pošalje na kurs (ako ste bili nezaposleni pa ste sami otvorili firmu)).
Imate gomilu mogućnosti, ali osnovno je da sednete i pročitate uputstva.
Prijatelju, drago mi je što tako misliš, ali jesi li ti možda državni službenik ili knjigovođa?
Ako jesi, baš bi nam bilo drago da nas uputiš kako ide procedura za izdavanje inostrane fakture klijentu, i kako ide procedura kad želiš da radiš preko posredničkog sistema kakav je npr, Elance.
To NIKO u Srbiji ne zna da objasni.
Jeli da li si ikada probao da dodješ do te informacije?
U službenom listu nije bilo ničega a i teško da su sve knjigovođe bile nenormalne.
Ako si detaljno pročitao, tek posle mesec dana nam je ministarstvo odgovorilo kako bi to trebalo. jer kad smo ih zvali telefonom – NISU ZNALI!!!
To se sve dogadjalo pre par godina, ali pitanje stoji i danas.
A firme otvara onaj ko želi da radi i živi od svog rada a ne neko ko se iživljava.
Da nismo imaliu ovakva iskustva ne bi ni podizali sajt.
Mali dodatak:
Pošto se toliko oduševljavaš mehanimima koje pruža naša bajna država evo ti mali zadatak.
Osnuj DOO firmu, i spomeni „šećer“ u nazivu, makar i u prenesenom. Pogađaj dva puta ko će te zvati na razgovor u ministarstvo.
I da… ako se pitaš, informacija je iz prve ruke. Što bi rekli ameri: „Been there – done that“
Najlepše ti savetujem da proveriš sve informacije koje smo izneli pa nas onda demantuješ.
Mi smo poslovali svuda po svetu, ali Srbija je jedinstvena za poslovanje… ali ne u pozitivnom smislu
Pozdrav
Sto posto državni službenik ili DB-ovac.
A ima i ono gore – mamin i tatin sin: sve mu dato na dlanu i ima firmu i veze na sve strane.
Ne znam ko bi drugi tako govorio. Kreten.
Silvi,
Nemojte koristiti neprimeren rečnik.
Čovek je pokušao da nas demantuje. Naravno bez ikakvih argumenata, ali to ne znači da ga treba vređati.
Došao je, istresao se, i otišao dalje.
Neki ljudi tako funkcionišu.
Molim Vas da dajete konstruktivne komentare. Evo mi i dalje čekamo da Steva priloži neke činjenice i konstruktivno pomogne temi.
Pozdrav
Ma pustite ga, vidite da nema pojma.
Koliko ima primera da izuzetan stručnjak ne može da nađe posao. On onda otvori radnju za pružanje usluga jer nemaš para za ista veće. Odabere paušalno oporezivanje jer nema para za knjigovođu, i sad će da plaća enormnu pretplatu na j***i „službeni list“ koji je preskup. A treba da provede sate čitajući taj list umesto da radi.
A da ne spominjem da je list inkrementalan. Što će reći, objavljuje samo izmene zakona i propisa. Pa, ako vam nešto treba u celosti… čitajte par godina unazad
A dobro, mi to znamo kao ljudi koji su se sretali sa problemom.
Gospodin Steva ili ne zna ili ga je dotaklo u sujetu. U svakom slučaju, poštujmo njegovo mišljenje. Pružimo mu dužno poštovanje.
Baš mi je žao što Steva nije nije pokazao suprotno ovome što smo istakli.
bar bi smo znali da se stvari kreću na bolje u ovoj zemlji…
INO-fakture, sadrze bitne podatke o izdavaocu*(kao i u zemlji) no, najvazniji podatak za izdavaoca je SWIFT koji se dobija prilikom otvaranja deviznog racuna. Iznos je u stranoj valuti, koju ste ugovorili (dogovorili) sa INO partnerom. Bitni podaci o INO-kupcu kao i na fakturi u zemlji.Kraj price. Evidencije koje se vode u poslovnim knjigama, zavise od toga da li je pausalac ili vodi knjige.Svaki knjigovodja to zna (lud ili normalan).Pozz.
Hvala Vam na upucenim informacijama. Ako ste u mogucnosti, voleo bih da dopunite tu informaciju odgovorima na sledeca pitanja. To bi pomoglo da ovu temu smatramo zatvorenom. Unapred Vam se zahvaljujem.
1. Da li preduzetnicka radnja, pausalac, moze da izda INO-fakturu? Kazu da je problematicno u banci kasnije jer se zahteva neka knjiga koju preduzetnici ne vode.
2. Koja dodatna knjiga je potrebna ako se izdaju INO-fakture?
3. Da li se kopije faktura salju u poresko ili negde drugde i kako?
4. Ako firma zeli da koristi neki internet servis, koji yateva placanje karticom ili deponovanjem novca (PayPal, MoneyBookers, Elance, …), kako se to mzoe izvesti? Niko od njih ne daje fakturu na osnovu koje bi se ovde pravdala transakcija, i kako se pravda placanje karticom firme? Takodje kako se pravda kada se zaradjeni novac preko takvog servisa prenese na devizni racun firme? Ovo niko nije znao da odgovori do sad. Zanima nas i za DOO i preduzetnike, pausalc u oba slucaja
Hvala puno
Pozdrav,
Mene zanima odgovor/uputstvo koje je stiglo od ministarstva na ona pitanja:
1. Te na fakturi ide PDV, te ne ide.
2. Te prave se dve – dinarska i devizna, te ne prave se.
3. Te svaka faktura se šalje u poresku službu, te ne mora
4. te treba vam još ova knjiga, obrazac ili šta već, te ne treba.
5. Pozovete ministartsvo, oni kažu da ne znaju tačnu proceduru, parafraziram: „Poslaćemo vam zvanično mišljenje poštom„
Hvala puno
Koliko smo do sada saznali je da preciznе informacijе i ne postoje ili bar nisu lako dostupne. Ne mogu vam dati ni na jedno pitanje tačan odgovor ali ću reći šta za sada znamo:
1. Nepoznata informacija još. Trebalo bi da ne ide.
Javi se automat koji kaže da pošaljete email na TU-I-TU adresu. A kad pošaljete, server javi da adresa ne postoji 
2. Nepoznata informacija još
3. Koliko znamo šalje se, i može mislim nedeljno, ali je informacija nepouzdana
4. Koliko znamo, ne treba ali se dešava da ti neka banka traži. FJP sistem („Fali ti jedan papir“)
5. Sad ih i ne možete dobiti telefonom
Pretpostavljam da vam ovi odgovri ništa ne znače, kao i nama. Već duže vreme ova tema čeka nekog da da odgovore na sva pitanja i da je najzad zatvorimo
Postovani,
Neke odgovore na pitanja najzad imamo.
Ako ste i dalje zainteresovani za odgovore, javite nam se i napravicemo clanak o tome ili postovati ovde.
Pozdrav
Neke odgovore na pitanja najzad imamo.
Ako ste i dalje zainteresovani za odgovore, javite nam se i napravicemo clanak o tome ili postovati ovde.
Kako koga pitas dobijas drugu informaciju,
pa me interesuje koja je prava.
Hvala
Ovakvo je stanje:
Reci mi prvo da li si:
1. pausalac
2. preduzetnik ili d.o.o
samo ime kaze doo , mada napisi i za jedno i drugo zivo me zanima kakva je razlika ?
Nisi mi odogovorio na jedno pitanje… jesi li pausalac i u PDV-u?
Posto si DOO i imas knjigovodju verovatno, vecinu stvari ce ti on odradjivati od ovoga sto spomenem.
Odgovoricu ti koliko mogu bez te informacije, a to je:
1. da ti treba devizni racun i to se normalno otvara uz pomoc izvoda iz APR-a. Taj izvod kosta ~1000din i ceka se 10 dana. Vazi 3 meseca. Ne mora ako ti je firma mladja od tri meseca. Onda moze resenje iz APR-a.
2. Banka ti daje SWIFT i IBAN instrukcije vezane za uplate na taj racun. Kod nekih banaka instrukcije su razlicite za svaku valutu.
2. Treba ti „knjiga izvoza“ (izvozis uslugu). Kupuje se u knjizari. To je dokument bez ikakvog smisla, narocito ako se bavis outsourcingom jer ti onda u vecini slucajeva niko ne trazi fakturu vec ti samo uplate pare.
3. Pises deviznu fakturu, slicnu dinarskoj samo sto navodis drugu valutu i pises uglavnom na engleskom. Mozes kao napomenu da dodas instrukcije za placanje i informaciju da troskovi prenosa idu na teret uplatioca (to je u stvari stvar dogovora ali je obicno na njegov teret). Ne ide PDV na deviznu fakturu.
4. Kada novac stigne u banku, banka te obavestava mailom ili telefonom da imas priliv. Ti imas 24 casa da popunis obrazac koji ti daju, pecat, potpis, prilozis kopiju devizne fakture uz njega i vratis mailom ili direktno u filijalu. Ovo se razlikuje do banke do banke ali je ovo sustina.
5. Kad ti pare rasporede na tvoj racun, banka ti salje devizni izvod.
6. Kad pozelis i koliko novca pozelis mozes da „prodas“ tj, preneses na dinarski racun. uzmi u obzir da ti daju budjavi kurs, ali ako su ti devize od par hiljada evra mesecno, mozda mozes da pregovaras oko povoljnijeg kursa. Za preko 10K evra mozes sigurno da pregovaras. Prenos se vrsi ili online sistemom ili izdavanjem obicnog naloga mailom ili direktno u banci. U zavisnosti od banke, nalog moze da bude obican tekstualni dokument koji sadrzi iznos, dev racun, din racun i valutu. Opecacen i potpisan.
7. PAUSALAC: upisujes priliv u KPO knjigu po srednjem kursu na dan priliva deviza.
8. Mesecno saljes izvestaj o deviznim fakturama u devizni inspektorat.
9. DOO: knjizi kursne razlike na dan prenosa u odnosu na dan priliva ali to je vec stvar knjigovodje
E sad, kad mi budes odgovorio, mogu ti reci sta je jos potrebno. Ovo bi trebalo da ti da neke polazne informacije
pozdrav,
par pitanja za admina ove teme,imama DOO i nisam u sistemu PDV,treba da izdam ino fakturu firmi sa kojom saradjujem,vec imam racun u banci ,devizni racun,i shvatio sam ovo oko uplate i forme fakture ali mi nije jasno sta je to knjiga izvoza iz zasto moram to radim? ja cu fakturisati njima uslugu i troskove,interesujeme kako da izbegnem dodatne poreze i sta je dobro da napisem da sam fakturisao u stvari? i zasto moram ministarstvu finansija da prijavim da sam imao uplatu iz inostranstva? sta ako napisem umesto usluge da je to neki minimum comision ili tako nesto? da li onda ima nekih poreskih dodataka tj. da li ce me dodatno odrati? sta ako stavim nesto kao marketing istrazivanje ili istrazivanje trzista,naravno na engleskom,i da je to nadoknada za to istrazivanje?
Pozdrav,
Izvini na kasnom odgovoru, ne stizemo da odrzavamo ove teme
Knjigu izvoza mozes da kupis u svakoj knjizari i popunjavas je jer „izvozis“ uslugu. Znaaaan, nema smisla ali ajde
Kad ti banka priajvi da si dobio devizni priliv, moras da ga pravdas pod odgovarajucom sifrom (npr „302″ za racuanrske usluge) i da prilozis copiju fakture i broj iz kontrolnika (knjige) zivoza koju smo spomenuli.
Sto se tice PDV-a, ne placas ga na devizne prilive. Sto se tice ostalih poreza na prihod, to resavas u skladus a resenjem ili isto kao i sa dinarskim transakcijama. U svakom slucaju, moras taj deo proveriti sa knjigovodjom. Ako iams DOO onda imas i knjigovodju verovatno.
TO je sve od informacija sto imam
Pozdrav
Pozdrav,
konacno sam naisla na razgovor o onome sto ne znam kako ide…
Da li PR-preduzetnicka radnja moze da ima ugovor sa inostranstvom i koja je procedura?
Hvala
Pozdrav Vesna,
Prvo mali uvod: U Srbiji pola „moze li“ pitanja nije regulisano zakonom i propisima. A i nema nigde da se procita sem mzoda u Sluzbenom Glasniku za koji je potrebno trositi sate konstantno za pracenje
A sad odgovor na pitanje: Ugovor je pravni objekat koji moze da se napravi izmedju dva fizicka lica ili dva pravna lica ili pak fizicko i pravno lice.
Preduzetnik je cudna hibridna forma koja objedinjuje pojedine osobine fizickog i pojedine osobine pravnog lica. Sto ce reci, TREBALO BI da mozes da imas ugovor bez problema. Na primer, faktura je svojevrsni ugovor.
E sad, kljucno pitanje je svrhe tog ugovora. Ako je svrha pravdanje prilivi, to ce raditi.
Ako je svrha da se preduzetnik pravno zastiti, onda verujem da od toga nema nista jer koliko znam prinudne naplate izmedju srbije i drugih zemalja lose funkcionisu. Ovo bih naravno morao da proverim.
Na zalost, mi i dan danas ne znamo odgovore na sva pitanja te smo zbog toga i pokrenuli ovaj blog.
A da li se u kontrolnik izvoza pise kao „Broj ugovora“ broj izadate fakture, ili se mora zakljuciti bas ugovor za svaki posao sa inostranstvom i navesti tacna vrednost posla u ugovoru, kako je to predvidjeno Zakonom o deviznom poslovanju.
Vidim da devizni inspektorat i banka traze samo fakturu za usluge 302. Da li nas to oslobadja obaveze da imamo i ugovor za svaki pojedinacan posao?
Da napomenem radi se o pausalcu van PDV-a.
Broj ugovora (gornji levi ugao leve stranice) je tehnicki redni broj unosa u knjizi izvoza (izvozni ugovor). Nema veze sa fakturama i ugovorima direktno. Ugovor ti nije potreban (sama faktura je ugovor ali broj fakture nema veze sa ovim).
Sto se tice pitanja za 302, faktura je u isto vreme i zamena za ugovor. Cak i da nije, zamisli besmislensot da teras stranca da potpisuje ugovor za $15 posao ili tako nesto. Bilo bi besmisleno.
Pola pravila koje vaze za devizno poslovanje can i ne proveravaju inspektori jer su besmislena.
Pozdrav
Moze li se oziveti ova diskusija?
izvinite zbog kasnog odgovora. Kako Vam mozemo pomoci?
Radi smo da ozivimo diskusiju
Evo npr ovakvo ozivljavanje topika:
da li znate sledece: ja sam fizicko lice koje treba da pruzi usluge stranoj firmi, i kojem ti strancitreba da plate preko racuna. Kako oni to mogu da urade (imam taj SWIFT i IBAN iz banke), i da li treba da se plate neki porezi na neto iznos? Da li i to onda treba da se prijavljuje poreskoj upravi?
Hvala na odgovoru,
Cao prihvati,
Ovo je ono kako sam ja zaključio od iskustva drugih:
Trebao bi u banci da pitaš na koji devizni račun možeš da primiš uplatu po osnovu honorara. Rekao si da imaš SWIFT i IBAN što pretpostavljam da si prošao kroz taj korak i da si od banke dobio instrukcije za plaćanje. Te instrukcije proslediš svojim klijentima.
Kada legne uplata, pre nego što se proknjiži na tvoj devizni račun, banka ćete zvati da odeš do njih i da se izjasniš po kom osnovu primaš uplatu iz inostranstva. Trebalo bi da kažeš po osnovu honorara i da potpišeš izjavu koji ti budu dali u banci.
Posle toga imaš vremenski rok (mislim da je 8 dana) da prijaviš taj priliv u poreskoj upravi. Treba da platiš porez (mislim da izadje oko 31% od sume koje si primio). Imas fino objasnjenje ovde: http://www.kakopedija.com/5039/kako-platiti-porez-na-internet-zaradu-iz-inostranstva/
Ako na kraju godine budeš imao toliko priliva tokom godine da predješ odredjeni limit koji poreska uprava utvrdi (bude oko 1.500.000 dinara), moraćeš na sve preko tog iznosa da platiš porez od 10%. Primera radi, ako zbir svih tvojih primanja u tekućoj godini bude 1.700.000 dinara, a poreska uprava utvrdi 1.500.000 kao limit, moraćeš da platiš 10% na 200.000 dinara.
Odlican komentar.
Of the records… ne moras da platis nikakav porez… ako te ne primete… nikog ne jure za male pare…
KReteni idu samo na krupno
Odlična tema, tražim odgovore već neko duže vreme.
Planiram da otvorim agenciju, bio bih preduzetnik paušalac, koji bi pružao usluge programiranja za klijente iz inostranstva. Dva pitanja imam na koje ne mogu da nadjem odgovor:
1. Da li mogu primati uplate preko Moneybookersa (ili nekog drugog servisa za posredovanje u placanju) i da to bez problema opravadam banci i Deviznom Inspektoratu Ministarstva Finansije? Naime, zakonska obaveza je da u roku od 30 dana od priliva novca se prijavi to Deviznom Inspektoratu. Ono što predstavlja potencijalni problem jeste činjenica da će na fakturi stajati ime jednog poverioca (klijent iz inostranstva) a na izvodu iz banke naziv posrednika u placanju (Moneybookers Ltd.) i da ce to razlikovanje praviti problem. Da li je neko imao iskustva sa Moneybookersom kao preduzetnik? Jedino sto uliva nadu je ova objava od strane Narodne Banke Srbije u vezi Paypala: http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=5247&konverzija=yes ali time se samo NBS izjasnjava.
Po tome bi trebalo da bude omoguceno domacem stanovnistvu i preduzecima primanje uplata po izvrsenju usluga putem posrednika u placanju.
2. Da li je potreban ugovor sa klijentom i sta on mora da sadrzi? U razgovoru sa jednim poreskim savetnikom, receno mi je da kada su u pitanju pruzanje USLUGA, da je po zakonu o deviznom poslovanju (mislim), neophodno imati ugovor (nije dovoljna samo faktura). Faktura se u slucaju pruzanja USLUGA ne tumaci kao ugovor, kao sto je to slucaj sa prodajom ROBE.
Da li je neko prosao kroz ove korake kao preduzetnik pausalac? Bio bih mu neizmerno zahvalan da podeli svoja iskustva.
Nakon par godina sexa sa drzavom imamo sledece zakljucke
1. mozes primati uplatu ali MB ne moze da ti uplati direktno na racun jer ne podrzavaju posrednicku banku.
Ali podrzavaju uplatu na VISA karticu tvog racuna sto ce ti zavrsiti posao.
Ako registrujes pausalno porez… nista ne treba da placas extra sem sto saljes mesecno izvestaj deviznom inspektoratu oko cega te mogu ja uputiti
Faktura je cisto fiktivna i fakturises „MoneyBookersu“ nesto ako ti uplata bude devizna. Znam da nije logicno, ali u Srbiji nista nije logicno. Samo nemoj da kazes da je MB posrednik nego je kupac.
2. Nema potrebe za ugovorm jer je faktura ugovor po definiciji. Preduzetnici su tumor-kategorija u Srbiji i toliko nepokrivena zakonom da nemas da brines.
Ja vec tri godine radim i jako puno iskustva imam. Spreman sam da podelim sa ostalima.